Wine and meat

Kako se pravi džin u Srbiji?

Objavljeno: 2017-06-14

Nedavno smo u destileriji Pruna u Vukoviću započeli i novi projekat zasnovan na saradnji sa pivarom Kaš. Naše iskustvo u proizvodnji džina smo udružili sa kreativnošću tima koji vodi pivaru Kaš kako bismo im pomogli da kreiraju svoju etiketu Kaš Džina koja će u narednom periodu biti predstavljena tržištu. Na taj način dajemo svoj doprinos razvoju domaćeg tržišta džina jer se pokazalo da džin iz Srbije nimalo ne zaostaje za mnogo zvučnijim brendovima koje uvozimo. Štaviše, srpski džin poseduje dodatni kvalitet koji ga odvaja od uvoznih, a to je što se koristi voćni bazni destilat (jabuka) tako da i on doprinosi njegovoj strukturi i kompleksnosti, dok se kod uvoznih koristi neutralni destilat na bazi žitarica.


Destilerija PRUNA je prva destilerija u istočnoj Srbiji koja proizvodi autentične lokalne džinove. Već se prepoznaju na tržištu etikete “zmajevca” u dve varijante: tradicionalni London Dry gin i Summer Lime Gin specijalna edicija namenjena za osvežavajuće letnje koktele.


Srbija nije zemlja sa tradicijom proizvodnje džina. Najveće količine džina uvozimo, pretežno glavne tržišne marke kao što su Beefeater, Hendrick's, Gordon's, itd. To su velike industrijske serije, masovna produkcija koja se izvozi širom sveta. Međutim, postavlja se pitanje da li Srbija ima potencijal za proizvodnju džina…


Suština proizvodnje džina leži u kleki, šumskom plodu plavičasto-zelene boje. Pored kleke, aromatski profil džina je izgrađen od drugih začina i aromatičnih biljaka, među kojima se najčešće koriste menta, korijander, biber, limeta, kamilica, itd. Svaka destilerija koja proizvodi džin se trudi da izborom i doziranjem biljaka i začina koji čine recepturu za “botanicals” izgradi svoj prepoznatljiv stil. Velika većina džinova koje nalazimo na tržištu kao bazu koristi neutralni alkohol dobijen destilacijom žitarica (kukuruz, ječam, itd).


Destilovani džin je metoda kojom se proizvode visokokvalitetni džinovi. Destilacija se vrši u tradicionalnim kotlovima. Alkohol koji se nalazi u kotlu se zagreva i počinje isparavati. Para prolaskom kroz gornji deo kotla, gde se nalaze začini, za sebe veže arome začina koje se oslobađaju usled zagrevanja I tako stvaraju aromatski profil džina.


Aromatizacija pomoću maceracije je takođe čest metod u proizvodnji džina. Ova metoda podrazumeva da se začini i aromatične biljke direktno potope u alkohol te tako odležavaju neko vreme kako bi alkohol poprimio aromatiku. Nakon perioda maceracije, alkohol se destiluje kako bi se dobio džin.

Compound džin je metoda koja se koristila uglavnom tokom 80-tih godina dvadesetog veka za proizvodnju jednostavnijih džinova u masovnoj industriji. Takvi džinovi nastaju mešanjem neutralnog alkohola sa koncentratom mešavine alkohola i začina ili čak veštačkih aroma.
Nakon destilacije, džin dalje prelazi u fazu odležavanja (što može biti od nekoliko sati pa do nekoliko meseci u zavisnosti kakav stil džina želimo da stvorimo). Sledeća faza je dovođenje destilata do željene gradacije dodavanjem izvorske ili destilovane vode. Tako dobijen džin se može još jednom filtrirati sa aktivnim ugljem kako bi se odstranile eventualne nečistoće.

Pravljenje džina neizostavno znači i dobru atmosferu oko kazana, pa smo imali priliku da sa prijateljima iz pivare Kaš isprobamo više verzija recepture za "botanical", odnosno mešavinu začina i aromatičnih biljaka kako bismo odredili odgovarajući odnos.

A na kraju, našli smo vremena i da se nakon zahtevnog rada uz kazan okrepimo uz domaću kuhinju gde smo se potrudili da nađemo idealnu kombinaciju istočne Srbije i Mediterana, dok se okolinom širio mekani miris kleke... I najavljivao nova iznenađenja iz destilerije Pruna...

Pomenuti proizvodi

Pruna Dry Gin

Dry Gin

Bistra / 2016

Pruna

1 1080.00 + -
1080.00 RSD Dodaj u korpu
Pruna Summer Lime Gin

Summer Lime Gin

Bistra / 2016

Pruna

1 1320.00 + -
1320.00 RSD Dodaj u korpu